Ko može da polaže ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu zavisi od završenih studija, broja ESPB bodova i vrste poslova koje kandidat želi da obavlja.

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je donet u maju 2023. godine, stručni ispit mogu da polažu lica koja su završila osnovne studije odgovarajućeg usmerenja i trajanja.

Zakon razlikuje tri kategorije lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu:

• savetnika za bezbednost i zdravlje na radu;
• saradnika za bezbednost i zdravlje na radu;
• poslodavca koji sam obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

U ovom članku bavićemo se uslovima za savetnike i saradnike, dok smo o tome kada i pod kojim uslovima poslodavac može sam da obavlja ove poslove već pisali u posebnom tekstu:
da li poslodavac može samostalno da obavlja poslove iz bezbednosti i zdravlja na radu

Pre prijavljivanja stručnog ispita potrebno je proveriti da li nivo obrazovanja, broj ESPB bodova i obrazovno-naučna oblast odgovaraju poslovima koje kandidat želi da obavlja nakon položenog ispita.

Ko može da polaže ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu zavisi od toga koje poslove kandidat želi da obavlja, stečenog nivoa obrazovanja i obrazovno-naučne oblasti kojoj završene studije pripadaju. Zakon razlikuje savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, saradnika za bezbednost i zdravlje na radu i poslodavca koji, pod posebnim uslovima, sam obavlja poslove BZR.

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stupio je na snagu 7. maja 2023. godine. Njime su detaljnije uređeni stručni uslovi za lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu, kao i izdavanje licenci savetnicima i saradnicima.

Zato pre prijavljivanja stručnog ispita treba proveriti da li završene studije, broj ESPB bodova i oblast obrazovanja odgovaraju poslovima koje kandidat planira da obavlja.

Ko može da polaže ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu prema novom Zakonu?

Odgovor na pitanje ko može da polaže ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu nije isti za sve kandidate. Potrebno je razlikovati:

• savetnika za bezbednost i zdravlje na radu;
• saradnika za bezbednost i zdravlje na radu;
• poslodavca koji sam obavlja poslove BZR;
• odgovorno lice za obavljanje poslova pregleda, provere opreme i ispitivanja uslova radne okoline;
• koordinatore za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta i izvođenja radova.

Ovaj članak prvenstveno se bavi uslovima koji se odnose na savetnike i saradnike za bezbednost i zdravlje na radu.

Stručni ispit i licenca nisu isto. Položen stručni ispit predstavlja jedan od uslova za obavljanje poslova, dok se licenca izdaje u posebnom postupku kada kandidat ispuni sve propisane zahteve. Ministarstvo objavljuje obrasce prijava, informacije o troškovima ispita i dokumentaciju potrebnu za prijavljivanje.

Ko može da bude savetnik za bezbednost i zdravlje na radu?

Savetnik za bezbednost i zdravlje na radu obavlja stručne poslove kod poslodavaca u delatnostima u kojima postoji veći nivo rizika.

Reč je, između ostalog, o delatnostima kao što su:

• građevinarstvo;
• poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo;
• rudarstvo;
• prerađivačka industrija;
• snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija;
• snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama;
• upravljanje otpadom;
• trgovina na veliko;
• saobraćaj i skladištenje;
• zdravstvena i socijalna zaštita;
• druge zakonom određene delatnosti.

Za savetnika se zahteva odgovarajuće visoko obrazovanje u obimu od najmanje 240 ESPB bodova na akademskim ili strukovnim studijama.

U zavisnosti od delatnosti poslodavca, obrazovanje treba da pripada odgovarajućem obrazovno-naučnom polju, posebno:

• tehničko-tehnološkim naukama;
• prirodno-matematičkim naukama;
• medicinskim naukama, kada se poslovi obavljaju u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti.

Nije dovoljno da kandidat ima bilo koju diplomu sa 240 ESPB bodova. Potrebno je da oblast završenih studija odgovara zakonskim zahtevima za poslove savetnika.

Primeri obrazovanja za savetnika BZR

Odgovarajuće obrazovanje može obuhvatati pojedine studijske programe iz oblasti:

• građevinarstva;
• mašinstva;
• elektrotehnike;
• tehnološkog inženjerstva;
• zaštite na radu;
• zaštite životne sredine;
• hemije;
• fizike;
• biologije;
• rudarstva i geologije;
• saobraćaja;
• poljoprivrede;
• medicine i drugih zdravstvenih nauka.

Primeri studijskih programa mogu biti građevinarstvo, mašinsko inženjerstvo, elektroenergetika, hemijsko inženjerstvo, prehrambena tehnologija, zaštita na radu, zaštita životne sredine, biologija, hemija, fizika, rudarstvo, geotehnika, saobraćaj i logistika.

Međutim, naziv studijskog programa sam po sebi nije uvek dovoljan za konačan zaključak. Kandidat treba da proveri zvaničan naziv kvalifikacije, nivo studija, broj ESPB bodova i obrazovno-naučno polje navedeno u dokumentaciji visokoškolske ustanove.

Ko može da bude savetnik u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti?

U delatnostima zdravstvene i socijalne zaštite savetnik može biti lice koje ima najmanje 240 ESPB bodova u okviru medicinskih nauka, kada su ispunjeni ostali zakonski uslovi.

To mogu biti određeni studijski programi iz oblasti:

• medicine;
• zdravstvene nege;
• sanitarnog inženjerstva;
• zdravstvene zaštite;
• drugih odgovarajućih medicinskih disciplina.

Pored odgovarajućeg obrazovanja, za obavljanje poslova savetnika potrebni su položen stručni ispit i licenca.

Ko može da bude saradnik za bezbednost i zdravlje na radu?

Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove kod poslodavaca koji ne pripadaju delatnostima za koje je obavezno određivanje savetnika, osim kada poslodavac ispunjava uslove da ove poslove obavlja sam.

Za saradnika se zahteva odgovarajuće visoko obrazovanje u obimu od najmanje 180 ESPB bodova.

Obrazovanje može pripadati oblastima:

• tehničko-tehnoloških nauka;
• prirodno-matematičkih nauka;
• medicinskih nauka;
• društveno-humanističkih nauka.

To znači da uslove za saradnika, u zavisnosti od završene škole i konkretne kvalifikacije, mogu ispunjavati i diplomirani pravnici, ekonomisti, psiholozi, sociolozi i lica sa drugim odgovarajućim društveno-humanističkim obrazovanjem.

Ipak, diploma iz društveno-humanističkih nauka ne omogućava automatski obavljanje poslova savetnika u delatnostima sa povećanim rizikom.

Primeri obrazovanja za saradnika BZR

Odgovarajuće obrazovanje može obuhvatati osnovne akademske ili strukovne studije iz oblasti:

• prava;
• ekonomije;
• psihologije;
• sociologije;
• menadžmenta;
• bezbednosti;
• zaštite na radu;
• građevinarstva;
• mašinstva;
• elektrotehnike;
• tehnologije;
• biologije;
• hemije;
• fizike;
• zdravstvene nege;
• sanitarnog inženjerstva.

Kandidat mora imati najmanje 180 ESPB bodova i ispuniti ostale uslove za polaganje stručnog ispita i izdavanje licence.

Da li pravnik može da polaže stručni ispit iz BZR?

Diplomirani pravnik može ispunjavati obrazovni uslov za saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, jer pravne nauke pripadaju društveno-humanističkom obrazovno-naučnom polju.

To, međutim, ne znači da pravnik može obavljati poslove savetnika u građevinarstvu, rudarstvu, proizvodnji i drugim delatnostima za koje je potrebno obrazovanje iz određenih tehničkih, prirodnih ili medicinskih oblasti.

Zato se odgovor na pitanje ko može da polaže ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu mora povezati sa vrstom poslova koje kandidat želi da obavlja nakon položenog ispita.

Da li je položen stručni ispit dovoljan?

Položen stručni ispit nije u svakom slučaju dovoljan za obavljanje poslova savetnika ili saradnika.

Kandidat mora da ispuni i druge uslove, među kojima mogu biti:

• odgovarajući nivo obrazovanja;
• potreban broj ESPB bodova;
• odgovarajuće obrazovno-naučno polje;
• položen stručni ispit;
• izdavanje licence;
• ispunjenost drugih uslova propisanih Zakonom i pravilnicima.

Novim Zakonom prvi put su posebno uređene licence za savetnika i saradnika za bezbednost i zdravlje na radu. Licencu rešenjem izdaje nadležni organ nakon provere propisanih uslova.

Da li poslodavac može sam da obavlja poslove BZR?

U pojedinim zakonom navedenim delatnostima poslodavac koji ima do 20 zaposlenih može sam da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu ako položi stručni ispit.

Ova mogućnost ne odnosi se na sve poslodavce i sve delatnosti. Potrebno je proveriti broj zaposlenih, pretežnu delatnost i druge uslove određene Zakonom.

Poslodavac koji pod tim uslovima lično obavlja poslove BZR nije isto što i zaposleni saradnik ili savetnik. Takođe, zaposleni pravnik ne može automatski da koristi izuzetak koji se odnosi na samog poslodavca.

Kako se prijavljuje stručni ispit?

Prijava za polaganje stručnog ispita podnosi se na propisanom obrascu.

U zavisnosti od vrste ispita, kandidat može biti dužan da dostavi:

• popunjenu prijavu;
• dokaz o identitetu;
• diplomu ili drugi dokaz o stečenom obrazovanju;
• dokaz o broju ESPB bodova;
• dokaz o uplati troškova ispita;
• drugu dokumentaciju koja se zahteva za konkretan ispit.

Zvanične obrasce i aktuelne informacije treba proveriti na stranici
<a href=“https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/izvestaji/uprava-za-bezbednost-i-zdravlje-na-radu/strucni-ispit-za-obavljanje-poslova-bezbednosti-i-zdravlja-na-radu-i-poslova-odgovornog-lica“ target=“_blank“ rel=“noopener“>Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja</a>. Ministarstvo na toj stranici objavljuje prijavne obrasce i informacije o troškovima polaganja.

Šta treba proveriti pre prijavljivanja?

Pre nego što podnese prijavu, kandidat treba da proveri:

1. koji posao želi da obavlja nakon položenog ispita;
2. da li ispunjava uslove za savetnika ili saradnika;
3. koliko ESPB bodova ima;
4. kom obrazovno-naučnom polju pripadaju njegove studije;
5. da li je za konkretne poslove potrebna licenca;
6. koji obrazac prijave treba da podnese;
7. koju dokumentaciju treba da priloži;
8. koliki su aktuelni troškovi polaganja.

Ako naziv diplome ili oblast obrazovanja nisu jasni, preporučljivo je proveriti uslove kod nadležnog ministarstva pre podnošenja prijave.

Ko može da polaže ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu – najvažnije razlike

Kada se utvrđuje ko može da polaže ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu, najvažnije je razlikovati savetnika od saradnika.

Savetnik za BZR:

• obavlja poslove u zakonom određenim delatnostima sa većim rizikom;
• mora imati najmanje 240 ESPB bodova;
• mora imati obrazovanje iz odgovarajuće propisane oblasti;
• mora položiti stručni ispit;
• mora imati odgovarajuću licencu.

Saradnik za BZR:

• obavlja poslove u drugim delatnostima;
• mora imati najmanje 180 ESPB bodova;
• može imati obrazovanje iz šireg kruga oblasti, uključujući društveno-humanističke nauke;
• mora položiti stručni ispit;
• mora imati odgovarajuću licencu.

Pripreme za stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu

Kec grupa organizuje Pripreme za polaganje stručnog ispita BZR

Sledeći ciklus priprema počinje 15.10.2026. godine.

Program obuhvata stručna predavanja, praktične radionice, obradu Zakona i podzakonskih propisa, materijale za učenje i podršku tokom pripreme.

Predavači su stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu:

• Vera Božić Trefalt, stručnjak za bezbednost i zdravlje na radu i nekadašnja direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu;
• dr Petar Bulat, specijalista medicine rada, profesionalne toksikologije i radiološke zaštite;
• mr Sima Kosić, stručnjak za bezbednost i zdravlje na radu.

PRIJAVI SE NA PRIPREME ZA BZR