Većina poslodavaca zna da mora da ima akt o proceni rizika. Ali da li znate kako taj dokument zapravo izgleda, šta sve mora da sadrži i kako Kako izgleda akt o proceni rizika? To je pitanje koje postavljaju brojni poslodavci koji znaju da ovaj dokument moraju da imaju, ali nisu sigurni šta on treba da sadrži i kako se pravilno izrađuje.

Akt o proceni rizika nije samo formalni dokument koji se čuva zbog inspekcije. Njime se utvrđuju opasnosti i štetnosti na radnim mestima, procenjuje nivo rizika i određuju mere kojima se štite bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Dokument mora da odgovara stvarnom načinu rada kod konkretnog poslodavca. Promene radnih mesta, opreme, tehnologije, prostora ili organizacije rada mogu zahtevati njegovu izmenu i dopunu. Važeći propisi uređuju način sprovođenja procene rizika i sadržinu akta koji poslodavac donosi.

Kako izgleda akt o proceni rizika prema propisima?

Akt o proceni rizika izrađuje se na osnovu stvarnog stanja kod poslodavca. Pre njegovog donošenja potrebno je prikupiti podatke o organizaciji rada, radnim mestima, zaposlenima, opremi, materijalima i uslovima radne okoline.

Dokument najčešće obuhvata:

• opšte podatke o poslodavcu;
• opis tehnološkog i radnog procesa;
• podatke o radnim mestima i organizaciji rada;
• prepoznavanje opasnosti i štetnosti;
• procenu rizika;
• utvrđivanje mera za uklanjanje ili smanjenje rizika;
• zaključak;
• plan primene preventivnih mera;
• potrebne priloge.

Redosled i obim pojedinih delova zavise od delatnosti, organizacije i rizika kod konkretnog poslodavca.

1. Opšti podaci o poslodavcu

Na početku akta navode se osnovni podaci o poslodavcu i poslovanju.

Ovaj deo može da sadrži:

• poslovno ime poslodavca;
• adresu sedišta;
• matični broj i PIB;
• pretežnu delatnost;
• broj zaposlenih;
• podatke o organizacionim jedinicama;
• podatke o licu koje učestvuje u proceni rizika;
• podatke o savetniku ili saradniku za bezbednost i zdravlje na radu;
• podatke o angažovanom licenciranom pravnom licu ili preduzetniku, kada postoji.

Podaci moraju biti tačni i ažurni, jer se procena odnosi na konkretnu organizaciju rada i konkretna radna mesta.

2. Opis tehnološkog i radnog procesa

Ovaj deo objašnjava kako se rad kod poslodavca stvarno obavlja.

Potrebno je opisati:

• osnovne faze radnog procesa;
• poslove koje zaposleni izvršavaju;
• način organizovanja rada;
• korišćenu opremu;
• sirovine i materijale;
• kretanje zaposlenih i materijala;
• veze između različitih radnih mesta;
• posebne uslove u kojima se rad obavlja.

Opis ne treba da bude samo teorijski ili preuzet iz opšteg obrasca. Mora da odgovara stvarnim poslovnim procesima kod poslodavca.

3. Sredstva i oprema za rad

U aktu se evidentiraju sredstva koja zaposleni koriste tokom rada.

To mogu biti:

• mašine;
• uređaji;
• alati;
• vozila;
• instalacije;
• računarska oprema;
• pomoćna sredstva;
• oprema za rad na visini;
• sredstva kolektivne zaštite.

Potrebno je uzeti u obzir način korišćenja opreme, njeno stanje, održavanje i eventualne preglede i provere.

Ako se u radu koristi neispravna, neodgovarajuća ili nedovoljno zaštićena oprema, to mora biti uzeto u obzir pri prepoznavanju opasnosti i proceni rizika.

4. Lična zaštitna oprema

U aktu se navodi lična zaštitna oprema koja je potrebna zaposlenima na pojedinim radnim mestima.

To mogu biti:

• zaštitne cipele;
• rukavice;
• kacige;
• zaštitne naočare;
• sredstva za zaštitu sluha;
• zaštita organa za disanje;
• zaštitna odeća;
• oprema za sprečavanje pada sa visine.

Nije dovoljno samo navesti da zaposleni koriste zaštitnu opremu. Potrebno je povezati konkretnu opremu sa utvrđenim rizikom i radnim mestom na kojem se koristi.

5. Sirovine, materijali i druge materije

Ako se u radnom procesu koriste hemijske, biološke, zapaljive ili druge opasne materije, akt treba da sadrži podatke važne za procenu rizika.

Potrebno je razmotriti:

• vrstu materije;
• način korišćenja;
• količinu;
• način skladištenja;
• mogućnost kontakta zaposlenih;
• isparenja, prašinu ili druge štetnosti;
• mogućnost požara ili eksplozije;
• postupanje u vanrednim situacijama.

Bezbednosni listovi i druga tehnička dokumentacija mogu predstavljati važne priloge proceni rizika.

6. Snimanje organizacije rada

Snimanje organizacije rada podrazumeva prikupljanje podataka o tome gde, kako i pod kojim uslovima zaposleni rade.

Analiziraju se:

• naziv i lokacija radnog mesta;
• poslovi koje zaposleni obavljaju;
• broj zaposlenih;
• radno vreme;
• smenski i noćni rad;
• stručna sprema i osposobljenost;
• rad na terenu;
• rad od kuće ili na daljinu;
• angažovanje privremenih ili ustupljenih zaposlenih;
• posebne kategorije zaposlenih;
• posebni zdravstveni uslovi.

Procena rizika mora da obuhvati stvarne uslove, a ne samo opis radnog mesta iz ugovora o radu ili sistematizacije.

7. Prepoznavanje opasnosti i štetnosti

Nakon prikupljanja podataka utvrđuju se opasnosti i štetnosti koje mogu ugroziti zaposlene.

One mogu biti povezane sa:

• mehaničkim opasnostima;
• električnom energijom;
• radom na visini;
• kretanjem vozila;
• požarom i eksplozijom;
• bukom i vibracijama;
• neodgovarajućim osvetljenjem;
• mikroklimatskim uslovima;
• hemijskim materijama;
• biološkim štetnostima;
• fizičkim opterećenjem;
• nepravilnim položajem tela;
• ponavljajućim pokretima;
• stresom, nasiljem ili drugim psihosocijalnim rizicima;
• organizacijom radnog vremena;
• drugim okolnostima konkretnog radnog procesa.

Svaka opasnost i štetnost povezuje se sa radnim mestom i zaposlenima koji mogu biti izloženi.

8. Procena nivoa rizika

Kada su opasnosti i štetnosti prepoznate, procenjuje se rizik koji iz njih proizlazi.

Pri proceni se najčešće razmatraju:

• verovatnoća nastanka štetnog događaja;
• učestalost ili trajanje izloženosti;
• težina mogućih posledica;
• postojeće mere zaštite;
• broj izloženih zaposlenih.

Za procenu se bira odgovarajuća metodologija. Kinney metoda može biti jedan od načina procenjivanja, ali nije jedina metoda koja se može koristiti. Važno je da izabrani postupak bude jasno objašnjen, dosledno primenjen i primeren konkretnim radnim mestima.

Rezultat procene treba da pokaže koji rizici su prihvatljivi, a za koje je potrebno odrediti dodatne mere i prioritete postupanja.

9. Mere za uklanjanje ili smanjenje rizika

Za svaki neprihvatljiv ili povećan rizik određuju se konkretne preventivne mere.

Mere mogu biti:

Tehničke mere

• zamena opreme;
• postavljanje zaštitnih ograda;
• poboljšanje ventilacije;
• smanjenje buke;
• automatizacija procesa;
• dodatna zaštita električnih instalacija.

Organizacione mere

• promena organizacije rada;
• ograničavanje pristupa;
• rotacija zaposlenih;
• uvođenje pauza;
• smanjenje trajanja izloženosti;
• donošenje procedura i uputstava.

Mere koje se odnose na zaposlene

• dodatno osposobljavanje;
• lekarski pregledi;
• obezbeđivanje lične zaštitne opreme;
• upoznavanje sa rizicima;
• praktična provera osposobljenosti.

Za svaku meru treba odrediti odgovorno lice i rok za sprovođenje. Nije dovoljno samo nabrojati mere bez jasnog plana njihove primene.

10. Zaključak akta o proceni rizika

Zaključak treba jasno da prikaže rezultate sprovedene procene.

U njemu se mogu navesti:

• radna mesta na kojima je izvršena procena;
• utvrđeni rizici;
• radna mesta sa povećanim rizikom;
• najvažnije preventivne mere;
• prioriteti za postupanje;
• obaveza praćenja primene mera;
• okolnosti u kojima akt mora biti izmenjen ili dopunjen.

Zaključak mora biti u skladu sa podacima i rezultatima navedenim u prethodnim delovima dokumenta.

Kada akt o proceni rizika mora da se menja?

Akt nije dokument koji se izrađuje jednom i trajno ostaje nepromenjen.

Potrebno ga je preispitati i, kada postoje razlozi, izmeniti ili dopuniti, naročito kada dođe do:

• otvaranja novog radnog mesta;
• promene tehnološkog procesa;
• nabavke nove opreme;
• promene radnog prostora;
• uvođenja novih materijala;
• promene organizacije rada;
• povrede na radu;
• pojave profesionalne bolesti;
• utvrđivanja novih opasnosti ili štetnosti;
• promena propisa.

Stari akt koji više ne odgovara stvarnom stanju ne pruža odgovarajuću osnovu za upravljanje rizicima.

Najčešće greške prilikom izrade akta

Najčešće nepravilnosti su:

• korišćenje generičkog obrasca;
• nepotpun opis radnih procesa;
• izostavljanje pojedinih radnih mesta;
• zastareli podaci o zaposlenima i opremi;
• neprepoznavanje svih opasnosti;
• nejasna metodologija procene;
• neodređeni rokovi i odgovorna lica;
• mere koje se ne sprovode;
• neusaglašenost dokumentacije sa stvarnim stanjem.

Akt o proceni rizika ima svrhu samo ako se njegovi nalazi i mere primenjuju u praksi.

Pripreme za polaganje stručnog ispita BZR

Kec grupa organizuje pripreme za polaganje stručnog ispita BZR.

Sledeći ciklus priprema počinje 15.10.2026. godine.

Program obuhvata stručna predavanja, relevantne propise, praktične radionice, materijale i pripremu za pismeni i usmeni deo stručnog ispita.

Kako izgleda akt o proceni rizika – zaključak

Kako izgleda akt o proceni rizika? To je dokument koji mora da prikaže stvarnu organizaciju rada, radna mesta, opremu, opasnosti, nivo rizika i mere koje poslodavac treba da sprovede.

Kvalitetan akt ne sastoji se samo od formalnih obrazaca. On mora biti zasnovan na obilasku radnih mesta, razgovoru sa zaposlenima, proveri dokumentacije i stručnoj analizi uslova rada.

Pravilno izrađen i redovno ažuriran akt predstavlja osnovu za organizovanje preventivnih mera i smanjenje rizika od povreda na radu i oštećenja zdravlja zaposlenih.