Šta treba da znam o pismenom delu pravosudnog ispita?

Šta treba da znam o pismenom delu pravosudnog ispita? Ovo je jedno od najvažnijih pitanja kandidata koji se pripremaju za polaganje, posebno onih koji se prvi put susreću sa pisanjem presuda i drugih pravnih akata.

Pravosudni ispit sastoji se iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo polaže se iz krivičnog i građanskog prava i predstavlja praktičnu proveru znanja kandidata. Nije dovoljno samo poznavati propise. Potrebno je pravilno analizirati zadatak, utvrditi činjenično stanje, primeniti odgovarajuće pravne norme i sastaviti potpun i obrazložen pravni akt.

Struktura i trajanje pismenog dela pravosudnog ispita

Pismeni deo pravosudnog ispita polaže se tokom dva dana:

• jednog dana kandidat rešava zadatak iz krivičnog prava;
• drugog dana rešava zadatak iz građanskog prava.

Za izradu svakog zadatka kandidat ima četiri sata.

Četiri sata mogu delovati kao dovoljno vremena, ali veoma brzo prolaze. Zbog toga je važno da kandidat ne počne odmah sa pisanjem, već da prvo pažljivo pročita zadatak, izdvoji pravno relevantne činjenice i odredi pravac u kojem će rešavati predmet.

Korisno je da vreme rasporedi na:

1. čitanje i analizu zadatka;
2. pronalaženje odgovarajućih zakonskih odredaba;
3. pravljenje kratkog plana pravnog akta;
4. pisanje;
5. završnu proveru.

Kada kandidat razmatra šta treba da znam o pismenom delu pravosudnog ispita, organizacija vremena treba da bude jedan od prvih elemenata pripreme.

Tehnički tok polaganja

Pre početka ispita kandidati se identifikuju, zbog čega je potrebno poneti važeći identifikacioni dokument.

Kandidati se raspoređuju u sali prema unapred utvrđenom redu i ne biraju sami mesto za sedenje. Pre početka rada sekretar ispitnog odbora daje potrebna tehnička uputstva.

Rad se piše u vežbanci koja se dobija na ispitu. Važno je voditi računa o sledećem:

• rad treba da bude čitak i uredan;
• treba poneti više hemijskih olovaka;
• listovi iz vežbanke ne smeju da se cepaju;
• ispravke su dozvoljene, ali rad mora ostati pregledan;
• mobilni telefoni i drugi nedozvoljeni uređaji ne mogu se koristiti.

Aktuelne informacije o pravilima polaganja treba proveriti u uputstvu Ministarstva pravde.

Koji zadaci mogu da se pojave iz krivičnog prava?

Na pismenom delu iz krivičnog prava kandidat može dobiti zadatak za pisanje različitih pravnih akata.

Najčešće se vežbaju:

• krivična presuda;
• optužnica;
• optužni predlog;
• privatna tužba;
• žalba.

Iako se kandidati najčešće pripremaju za pisanje presude, nije dobro zanemariti druge vrste zadataka.

Pre sastavljanja akta potrebno je utvrditi:

• odlučne činjenice;
• dokaze;
• pravnu kvalifikaciju;
• postojanje krivične odgovornosti;
• vrstu odluke;
• zakonske odredbe na kojima će odluka biti zasnovana.

Obrazloženje ne treba da bude samo prepričavanje zadatka. Kandidat mora da objasni zbog čega određene činjenice smatra utvrđenim i na koji način je primenio zakon.

Koji zadaci mogu da se pojave iz građanskog prava?

Na pismenom delu iz građanskog prava kandidat može dobiti zadatak iz različitih građanskopravnih oblasti, a priprema se najčešće usmerava na pisanje parnične presude.

Pri izradi rada treba obratiti pažnju na:

• nadležnost suda;
• stranke u postupku;
• tužbeni zahtev;
• činjenice koje su stranke navele;
• izvedene dokaze;
• teret dokazivanja;
• materijalnopravni osnov;
• odluku o tužbenom zahtevu;
• odluku o troškovima;
• obrazloženje;
• pouku o pravnom leku, kada je potrebna.

Građanska materija je obimna, pa nije dovoljno naučiti samo formu presude. Kandidat mora da razume odnos između tužbenog zahteva, utvrđenih činjenica, dokaza i odluke suda.

Da li je važnija forma pravnog akta ili tačnost rešenja?

I forma i pravno rešenje su važni.

Pravni akt mora da sadrži propisane elemente, ali pravilna forma nije dovoljna ako odluka nije zasnovana na činjenicama i zakonu. Isto tako, kandidat može pravilno razumeti suštinu predmeta, ali napraviti nepotpun rad ako izostavi važan deo akta.

Na ispitu treba:

• utvrditi činjenično stanje;
• pronaći odgovarajuće zakonske odredbe;
• jasno formulisati odluku;
• obrazložiti pravni stav;
• proveriti da li akt sadrži sve potrebne elemente.

Moguće je da kandidati zauzmu različite pravne stavove. Najvažnije je da izabrano rešenje bude pravno moguće, logično i dobro obrazloženo.

Kako sačuvati urednost rada?

Pismeni rad treba da bude pregledan i čitak.

Kandidat bi trebalo da:

• piše dovoljno krupno;
• koristi jasne pasuse;
• odvoji izreku od obrazloženja;
• ne koristi preduge rečenice;
• proveri imena, datume i iznose;
• izbegava veliki broj precrtavanja;
• ostavi vreme za završnu proveru.

Urednost ne može da zameni znanje, ali olakšava ispitivaču da razume strukturu rada i pravno razmišljanje kandidata.

Da li je pismeni deo eliminacioni?

Pismeni deo utiče na mogućnost polaganja odgovarajućeg usmenog predmeta.

Ako kandidat ne položi pismeni deo iz krivičnog prava, ne može kao redovni kandidat polagati usmeni deo iz tog predmeta. Isto važi i za građansko pravo.

Kandidat ipak može pristupiti usmenim ispitima iz drugih oblasti koje nisu povezane sa nepoloženim pismenim zadatkom.

Zbog toga pismeni deo ne treba posmatrati kao formalnost. On predstavlja važan deo celokupnog pravosudnog ispita.

Kako se saopštavaju rezultati?

Rezultati pismenog dela saopštavaju se pre usmenog dela ispita, u skladu sa rasporedom i pravilima konkretnog ispitnog roka.

Kandidati treba da prate zvanična obaveštenja Ministarstva pravde i informacije koje dobijaju od sekretara ispitnog odbora.

Kako se pripremiti za pismeni deo?

Odgovor na pitanje šta treba da znam o pismenom delu pravosudnog ispita obavezno uključuje praktično vežbanje.

Kandidat treba da:

• upozna strukturu najvažnijih pravnih akata;
• analizira primere presuda;
• samostalno rešava zadatke;
• piše u vremenskom ograničenju;
• koristi propise tokom rada;
• proverava da li je akt potpun;
• dobije povratnu informaciju o greškama.

Samo čitanje gotovih presuda nije dovoljno. Kandidat mora samostalno da napiše više pravnih akata kako bi razvio brzinu, sigurnost i sposobnost jasnog obrazlaganja.

Pripreme za pravosudni ispit Kec grupe

Kec grupa organizuje pripreme za pravosudni ispit koje obuhvataju predavanja iz svih ispitnih oblasti i radionice posvećene pisanju pravnih akata.

Sledeći ciklus priprema počinje u oktobru.

Radionice su usmerene na pisanje krivične i parnične presude, pravilno utvrđivanje činjenica, formulisanje izreke i obrazlaganje odluke.

Šta treba da znam o pismenom delu pravosudnog ispita – zaključak

Šta treba da znam o pismenom delu pravosudnog ispita? Najvažnije je da pismeni deo proverava sposobnost praktične primene pravnog znanja.

Kandidat treba da pažljivo pročita zadatak, izdvoji odlučne činjenice, pronađe odgovarajuće propise, napravi plan rada i napiše potpun pravni akt u predviđenom vremenu.

Redovno pisanje, analiza grešaka i rad na konkretnim zadacima predstavljaju najbolji način pripreme za pismeni deo pravosudnog ispita.