Psihološka priprema za pravosudni ispit jednako je važna kao izbor literature, organizacija vremena i poznavanje propisa. Kandidati često najveći deo pažnje posvete učenju, dok zanemare strah, nesigurnost, umor i pritisak koji mogu da utiču na način na koji će pokazati stečeno znanje.
Pravosudni ispit obuhvata veliki broj pravnih oblasti, a literatura i kriterijumi ispitivača nisu uvek potpuno ujednačeni. Zbog toga se kod kandidata mogu javiti osećaj da nisu dovoljno spremni, strah od određenog ispitivača i razmišljanje o pitanjima koja nisu stigli da nauče.
Dodatni pritisak mogu da stvaraju očekivanja porodice, prijatelja i kolega. Kandidat tada ne razmišlja samo o ispitu, već i o tome kako će drugi reagovati ukoliko ga ne položi. Upravo zato dobra psihološka priprema za pravosudni ispit podrazumeva upravljanje pažnjom, realna očekivanja i usmeravanje na ono što kandidat može da kontroliše.
Dobra psihološka priprema za pravosudni ispit pomaže kandidatu da zadrži koncentraciju, jasnije izloži odgovor i ne dozvoli da ga trema udalji od znanja koje je već stekao.
Zašto je psihološka priprema za pravosudni ispit važna?
Kandidat može dobro poznavati gradivo, ali da zbog treme ne uspe da jasno izloži odgovor. U stresnoj situaciji mogu se pojaviti ubrzano disanje, napetost, teškoće sa koncentracijom i privremeni osećaj da se kandidat ne seća ni onoga što je prethodno znao.
To ne znači da znanje ne postoji. Problem je u tome što je pažnja usmerena na strah, mogući neuspeh i procenu ispitivača, umesto na samo pitanje.
Psihološka priprema zato treba da pomogne kandidatu da:
- prihvati da ne može znati svaku pojedinost;
- smanji uticaj neproverenih priča o ispitivačima;
- vežba jasno i povezano usmeno izlaganje;
- odvoji sopstveni cilj od očekivanja okoline;
- razvije realno samopouzdanje zasnovano na radu;
- ostane pribran kada ne zna ceo odgovor;
- usmeri pažnju na ono što može da uradi u datom trenutku.
Cilj nije da kandidat potpuno ukloni tremu. Blaga napetost je uobičajena pred važan ispit. Važno je da trema ne preuzme kontrolu nad odgovorom.
Ne opterećujte se pričama o kriterijumima ispitivača
Među kandidatima često kruže priče da je određeni ispitivač veoma strog, da traži mnogo detalja ili da postavlja pitanja koja se ne nalaze u priručniku. Takve informacije ponekad mogu biti korisne za organizaciju pripreme, ali ih treba uzeti sa rezervom.
Iskustvo jednog kandidata predstavlja njegov lični doživljaj ispita. Na rezultat mogu uticati dobijena pitanja, nivo pripremljenosti, način odgovaranja i komunikacija tokom ispita.
Kada kandidat unapred poveruje da kod određenog ispitivača nema šanse da položi, može postati nesiguran i pre nego što dobije pitanje. Umesto da razmišlja o sadržaju odgovora, počinje da prati izraz lica ispitivača, njegov ton i svaku dodatnu potpitanje.
Dobra psihološka priprema za pravosudni ispit podrazumeva da informacije o komisiji koristite za usmeravanje učenja, ali ne i za stvaranje dodatnog straha. Na ispitu se usredsredite na pitanje, pažljivo slušajte i odgovor izložite smireno i sistematično.
Prihvatite da ne možete naučiti baš sve
Pravosudni ispit obuhvata sedam velikih oblasti i veoma obimnu materiju. Zbog različitih priručnika, zakonskih izmena i kriterijuma komisija, teško je očekivati da kandidat zna baš svaki detalj.
Umesto da poslednje dane provedete razmišljajući o oblastima koje niste dovoljno obradili, usmerite se na ponavljanje najvažnijih instituta, uslova, rokova, nadležnosti i pravnih sredstava.
Korisno je da gradivo podelite u tri grupe:
- oblasti koje znate dobro;
- oblasti koje treba još jednom ponoviti;
- pitanja koja poznajete samo delimično.
Ovakva podela daje realniju sliku pripremljenosti. Kandidat često ima osećaj da ništa ne zna samo zato što se fokusira na nekoliko pitanja koja nije stigao da nauči.
Tokom odgovaranja najpre iznesite ono što pouzdano znate. Jasno definišite pravni institut, navedite osnovne uslove i tek zatim pređite na detalje. Čak i kada odgovor nije potpun, smireno i logično izlaganje može pokazati da razumete materiju.
Važeće tekstove zakona i drugih propisa možete proveravati u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije.
Kako smanjiti pritisak porodice i okoline?
Porodica i prijatelji najčešće žele da pruže podršku, ali njihova pitanja i očekivanja ponekad stvaraju dodatno opterećenje. Kandidat može imati osećaj da će neuspehom razočarati druge ili da mora da položi iz prvog pokušaja.
Važno je da zapamtite da pravosudni ispit polažete zbog svog profesionalnog razvoja. Rezultat ispita ne određuje vašu vrednost kao osobe niti poništava trud koji ste uložili.
Pre ispita možete zamoliti bliske osobe da vam ne postavljaju svakodnevno pitanja o tome koliko ste naučili i da ne prenose negativna iskustva drugih kandidata. Jasno im objasnite koja vrsta podrške vam odgovara.
Nekome prija razgovor, dok je drugoj osobi potrebna tišina i prostor za odmor. Psihološka priprema podrazumeva i postavljanje granica prema okolini u periodu intenzivnog učenja.
Ne razmišljajte neprestano o negativnom ishodu
Razmišljanje o mogućem neuspehu je prirodno, ali stalno ponavljanje najgoreg scenarija povećava napetost i oduzima energiju potrebnu za pripremu.
Pozitivan stav ne znači uverenje da ćete sigurno položiti bez obzira na nivo znanja. Korisnije je razviti realan stav:
Pripremao sam se, uradiću ono što mogu i odgovaraću najbolje što umem.
Samopouzdanje treba da bude zasnovano na učenju, ponavljanju i vežbanju odgovora, a ne samo na motivacionim porukama. Što više puta uspešno izložite određenu oblast naglas, bićete sigurniji kada isto treba da uradite pred komisijom.
Umesto pitanja „Šta ako ne položim?”, postavite sebi pitanja:
- Šta danas mogu da ponovim?
- Koju oblast treba još jednom da sistematizujem?
- Kako mogu jasnije da izložim odgovor?
- Šta ću uraditi ukoliko dobijem pitanje koje ne znam potpuno?
Takav način razmišljanja vraća pažnju na konkretne korake koje možete da kontrolišete.
Vežbajte usmeno odgovaranje
Veliki broj kandidata uči samo čitanjem i podvlačenjem. Međutim, pravosudni ispit zahteva usmeno izlaganje, pa je potrebno vežbati upravo tu veštinu.
Odaberite pitanje i pokušajte da odgovorite bez gledanja u priručnik. Odgovor organizujte ovim redosledom:
- definicija pravnog instituta;
- osnovni uslovi;
- nadležnost ili postupak;
- rokovi i pravne posledice;
- izuzeci i praktični primeri.
Možete se snimiti telefonom i poslušati da li govorite jasno, da li pravite preduge pauze i da li odgovor ima logičan redosled.
Vežbanje u uslovima sličnim ispitu predstavlja važan deo psihološke pripreme jer situacija postaje poznatija i manje zastrašujuća.
Kako se pripremiti poslednjih dana pred ispit?
Poslednjih nekoliko dana nije pogodno za potpuno novo i obimno gradivo. Prioritet treba da budu sistematizacija i ponavljanje.
Pokušajte da:
- ponovite ključna pitanja;
- pregledate rokove i nadležnosti;
- vežbate kraće usmene odgovore;
- pripremite dokumentaciju i stvari potrebne za ispit;
- održavate približno redovan san;
- pravite kraće pauze tokom učenja;
- izbegavate razgovore koji povećavaju strah.
Noć pred ispit nije trenutak za pokušaj da naučite celu oblast. Umor može više da utiče na koncentraciju nego nekoliko dodatno pročitanih stranica.
Na samom ispitu pažljivo saslušajte pitanje. Pre nego što počnete da govorite, napravite kratku pauzu i u sebi odredite redosled odgovora. Govorite dovoljno sporo i nemojte tumačiti svako dodatno pitanje kao znak da je prethodni odgovor bio loš.
Kako pripreme Kec grupe mogu pomoći?
U okviru priprema za pravosudni ispit koje organizuje Kec grupa obrađuju se sve ispitne oblasti, uz stručna predavanja, praktične radionice i podršku kandidatima tokom procesa učenja.
Strukturiran program može pomoći kandidatima da jasnije rasporede gradivo, prate napredak i smanje nesigurnost koja nastaje kada ne znaju šta treba da uče i kojim redosledom.
Podrška tokom pripreme posebno je značajna zaposlenim kandidatima i osobama koje su duže vreme van procesa intenzivnog učenja. Kada kandidat ima plan i pouzdane smernice, lakše razvija samopouzdanje zasnovano na konkretnom napretku.
Zato psihološka priprema za pravosudni ispit treba da bude deo celokupnog plana učenja, zajedno sa ponavljanjem gradiva, vežbanjem usmenog odgovaranja i pravilnim odmorom.
Psihološka priprema za pravosudni ispit zasniva se na realnom samopouzdanju
Psihološka priprema za pravosudni ispit ne znači da treba ignorisati težinu ispita niti očekivati uspeh bez dovoljno rada. Ona podrazumeva da kandidat prihvati realne okolnosti, smanji nepotreban pritisak i usmeri energiju na ono što može da kontroliše.
Ne možete kontrolisati koja ćete pitanja dobiti, raspoloženje ispitivača ili iskustva drugih kandidata. Možete kontrolisati način pripreme, ponavljanje, odmor, vežbanje odgovora i ponašanje tokom ispita.
Usmerite se na znanje koje ste stekli, govorite jasno i ne dozvolite da jedno pitanje koje ne znate potpuno poništi sve što ste prethodno naučili.
Pripremite se da pokažete svoje znanje, ali istovremeno prihvatite da nijedan kandidat ne može da zna sve. Smirenost, kontinuitet i realno samopouzdanje mogu značajno doprineti načinu na koji ćete pristupiti ispitu.